Zahvaljujući ovom poslu obišao je zemlje za koje je mislio da nikad neće videti. Otkrio nam je kako i na koji način funkcioniše njihov posao, kako se sporazumeva na putu, kao i da li se susreo sa ''prodavačicama ljubavi''
Odvojeni od porodice, sami na putu, svoje slobodno vreme provode u mestu u koje ih zadesi pauza.
Posao
kamiondžije nije ni malo lak, i sa sobom nosi određenu dozu rizika, ali s druge strane, ima i svojih lepih strana.
Ivica Đ. dobar deo svog života radio je kao vozač, s toga mu vožnja kamiona, u inostranoj firmi, ne pada mnogo teško. Zahvaljujući ovom poslu obišao je zemlje za koje je mislio da nikad neće videti.
On nam je otkrio kako i na koji način funkcioniše njihov posao, kako se sporazumeva na putu, kao i da li se susreo sa ”prodavačicama ljubavi”. Na naša pitanja odgovarao je tokom jednih od svojih pauza.
Na svom putu susretao se sa raznim ljudima sa naših prostora koji imaju razne životne priče, i svima je kako kaže para glavni motiv za ovaj posao.
– Na parkinzima srećeš razne ljude, puno njih je sa naših prostora i svima je para glavni motiv, ali je zarada sve manja. Razlog toga, jeste što ima puno prevoznika iz Rumunije i Bugarske koji su oborili cenu rada. Ne mogu generalizovati život vozača, ali svako ima neko svoje iskustvo sa firmom u kojoj radi, sa gazdom – započinje priču Ivica, kome odvojenost od žene i dvoje dece ne pada mnogo teško.
– Danas postoji internet i to dosta olakšava situaciju, ali nekad u nekom trenutku bude mi teško što sam odvojen od njih.
Za razliku od standardnog radnog vremena od 8 sati, radno vreme vozača
kamiona je malo drugačije, kao i ceo njihov sistem rada. A kao i svaki posao i ovaj nosi određenu dozu rizika, jer višečasovna vožnja može dovesti do gubitka koncetracije. Međutim, vozači kamiona imaju pauze, i veoma vode računa jer su kazne u Evropi veoma velike.
– Rizik je uvek prisutan jer su kazne za prekršaje u saobraćaju ogromne. Imaš radno vreme koje traje od trenutka kada si krenuo vozilom i to je 13 sati, i u tih 13 sati maksimalno smeš voziti 9 sati. Ostalo su pauze, utovar, istovar. Kad se završi taj radni dan obavezna je pauza od 11 sati pa opet sve ispočetka i tako 5 dana.
Sledi pauza od 45 sati pa nova radna nedelja, to je po zakonu. Međutim, gazde firme gledaju da ponekad krišiš zakon i da radiš više, a kada te prekonotroliše policija i naplati kaznu onda gazde nigde nema. Oni gledaju da radiš što više, a da te plate što manje, a ti kao vozač u interesu ti je naravno veća zarada – rekao nam je kamiondžija.
Plate kamiondžija se kreću između 1.000 do 1.600 evra, što zavisi od firme, tim što postoji određena kilometraža koja mora biti ispunjena, ukoliko se pređe ta kilometraža vozač izađe više, odnosno dobija određeni bonus. Međutim, firma zna da odbije od plate ako je potrošnja goriva veća.
S ozbirom da kamiondžije voze svuda po svetu i susreću se sa različitim ljudima, interesovalo nas je kako se sporazumeva i ima li ”prodavačice ljubavi”.
– Za sporazumevanje se koristi engleski jezik, ali negde i on nije od pomoći, jer jednostavno neko neće da priča drugim jezikom osim svojim. U takvim situacijama se sporazumevaš pomoću ruku, nogu. Nisam do sad imao nekih neprijatnosti na putu, bar u Zapadnoj Evropi, a za Istočnu Evropu sam svašta čuo. Kurve sam viđao na velikim parkinzima u Francuskoj i Španiji, tamo obično zalaze, dok ih u
Nemačkoj i Austriji nema, i cene su pristupačne – priča nam Ivica.
One su obično na većim parkinzima, gde pristiže veći broj kamiona, u kojima su njihovi potencijalni klijenti. Prema priči našeg sagovornika, idu od kamiona do kamiona i nude svoje usluge: ”Prc, prc 20 evra”. S obzirom da slabo govore engleski, koriste se mimikom i pantomimom kako bi na što bolji način prodale svoje telo.
